"LJUDI, SLANINU I ČVARKE...": Doktor Matić šokirao Srbe o izboru hrane! Evo šta im piše u GENETSKOM KODU!

Profesor doktor Momčilo Matić otkrio je da bi trebalo najviše jesti onu hranu koju smo tradicionalno konzumirali u poslednjih sto godina, naglašavajući da su slanina, svinjska mast i čvarci kvalitetne namirnice - ukoliko su pravilno proizvedene.

Razlika između domaće i industrijske hrane

Matić je gostujući u Pulsu Srbije istakao da je ključno razlikovati domaću i industrijsku proizvodnju, jer se industrijska svinjska mast često dodatno obrađuje, uz dodavanje trans-masti, aditiva i procese izbeljivanja.

Dodaje da je domaća mast, dobijena od prirodno gajenih svinja, znatno kvalitetnija i pogodnija za ishranu, jer sadrži korisne mononezasićene masne kiseline, kao i minerale poput cinka, fosfora i selena i vitamin D, zbog čega se smatra zdravijom alternativom u odnosu na industrijske masti.

Veganizam i nedostaci u ishrani

- Ja nemam ništa protiv toga šta će ko da jede. Neka svako jede ono što želi i što misli da je najbolje za njega. Ali moj stav, kao nekoga ko se bavi ishranom i preventivnom medicinom, jeste da smo stvoreni da se hranimo raznovrsno. Čak i ako se vratimo na biblijsku ishranu, i tamo se spominje konzumiranje mesa. U suprotnom, može doći do deficita određenih materija i supstanci, posebno vitamina B12 - kaže Matić i dodaje:

- Pročitao sam jednu studiju koja pokazuje da biljna hrana koja nije organski gajena i nije proizvedena u domaćim uslovima može sadržati povećane količine kalijuma i kadmijuma, koji je veoma toksičan.

Na pitanje da li su u zabludi oni koji se opredeljuju za veganski način ishrane, posebno ako namirnice kupuju na pijaci, doktor odgovara:

- Tu ima puno pesticida, herbicida, aluminijuma i kadmijuma. Nemam ništa protiv, poštujem svačiji izbor. Ali zašto, prema nekim procenama, oni žive duže? Zato što postoje i drugi faktori – ne puše, imaju emocionalni balans, dovoljno se kreću i dovoljno spavaju. Hrana nije jedini faktor, ali oni ove druge aspekte života poštuju u velikoj meri.

Zašto je raznovrsna ishrana važna

Doktor ističe da je raznovrsna ishrana ključna za zdravlje, jer organizmu trebaju hranljive materije i iz biljnih i iz životinjskih izvora. Posebno naglašava značaj aminokiselina, vitamina i antioksidanasa iz voća, povrća i orašastih plodova, ali i minerala i proteina iz mesa. Tako, na primer, jagnjetina sadrži omega-3 masne kiseline, junetina je bogata gvožđem, svinjsko meso cinkom, a ćuretina triptofanom, važnim za stvaranje serotonina i dobro raspoloženje.

- Masnoće su nam potrebne. Ako naša jetra izluči oko 800 mililitara žuči, koja nastaje iz holesterola i dolazi u žučnu kesu, a mi ne unosimo masnoće, ta žuč će ostati u žučnoj kesi jer se ne izlučuje. Izlučuje se tek kada se pojavi masnoća u dvanaestopalačnom crevu. Ako toga nema, žuč se zadržava i može napraviti probleme. Kada unosimo masnoće, žuč se izliva, razlaže masnoće i vrši emulgaciju. Takođe, vitamini A, D, E i K ne mogu se razložiti niti iskoristiti bez prisustva masti.

Problem savremenog načina života

Ističe da je glavni problem savremenog čoveka to što i dalje jede tradicionalnu, često kaloričnu hranu, ali bez prateće fizičke aktivnosti. Za razliku od naših predaka, koji su bili stalno u pokretu i trošili energiju kroz rad i svakodnevne aktivnosti, današnji način života podrazumeva mnogo manje kretanja, što dovodi do nakupljanja viška energije i zdravstvenih problema.

- Naši preci jesu tako živeli, bili su stalno u pokretu, bili su aktivni, dobro su i dovoljno spavali. Ali pokret je osnovna jedinica života, jer ako se ne krećemo, nećemo potrošiti energiju. Šta god da jedemo, ako napunimo naše mitohondrije koje stvaraju energiju u organizmu, a nemamo dovoljno aktivnosti, imaćemo problem. Energiju trošimo i mentalno i fizički. Ako nema fizičke aktivnosti, višak energije se taloži, jer organizam funkcioniše kroz biohemijske procese, pa dolazi do gojaznosti i povećanih masnoća. Dovoljan je jedan sat kretanja dnevno – obična šetnja koja pokreće cirkulaciju, limfu i sve procese u organizmu. Kada se telo kreće, sve dolazi na svoje mesto: ćelije dobijaju hranljive materije, izbacuju se toksini i tada možemo biti zdravi i mentalno i fizički - zaključuje Matić.

(Espreso/kurir/prenela PV)